уторак, 04. август 2015.

Интервју са Ћопићем

Марија Ћосовић је направила сјајан интервју са Ћопићем и његовим ликовима у Гугловом градитељу приче. Пошто тај алат не може да се угради (ембедује) кликните на Интервју са Бранком Ћопићем да бисте погледали овај рад.

Магареће године

Тијана и Милица су направиле електронски постер о Магарећим годинама Б.Ћопића.

Бранко Ћопић

Кристина, Невена и Нина - Ћопић у Слајдлију


Nina Kojic's Slidely by Slidely Slideshow

Живот и рад Бранка Ћопића

Софија и Кристина направиле су презентацију у Презију.

Соломонов прстен - Џонатан Страуд

Анђела, Кристина , Невена и Селена направиле су трејлер за роман Соломонов прстен Џ.Страуда.

Квиз о животу и раду Бранка Ћопића

Анастасија, Михајло, Никола и Урош осмислили су квиз.

Интервју са Бранком Ћопићем и пољаром Лијаном, ликом из романа ''Орлови рано лете''


-Господине Ћопићу хвала вам што сте се одазвали нашем позиву да гостујете у нашем граду.
-Увијек ме радују сусрети са најмлађима.
-Одлучили сте да нам дате интервју у Великом парку и Шумарицама. Зашто?
-Ја волим природу и уживам док шетам. Драго ми је што постоји овакав парк недалеко од центра града. Погледајте тамо! Видите ли фазане? То је нешто прелијепо!
-Задржали сте ијекавски изговор без обзира што толико дуго живите у Београду?
-Да, то је љепота и богатство српског језика, једна ријеч а другачији изговор.
-Да, недалеко има и терена за тенис, кошарку и фудбалски стадион.
-Видим кошаркашки терен али не видим дјецу. Гдје су дјеца? Зашто је терен празан?
-Када сте ви били дете како сте се забављали?
-Дјеца у вријеме мога дјетињства су морала да помажу родитељима у обављању пољупривредних радова. Чували смо стоку, и радили послове који су били прилагођени нашем узрасту.
-Да ли Вам је школа била близу?
-До школе смо морали да пјешачимо по неколико километара. Тешко је било, нарочито зими кад су велики сњегови. Мене је мој дјед Раде водио у школу.
-Данас децу родитељи возе аутом до школе.
-Да, да. Пут до школе ми смо користили да заједно идемо, да се дружимо, да разговарамо. А, понекад да упаднемо у нечији воћњак, да се наједемо првих трешања.
-Шта мислите о друштвеним мрежама: фејсбуку, твитеру и инстаграму?
- Не осуђујем оне који их користе, али и не одобравам да дјеца имају петсто и више виртуелних пријатеља. Када се нађу у друштву неког дјетета не знају о чему да разговарају, немају заједничке теме. Живе у неком свом свијету. Погледајте, само сједе на клупи и ''боду'' у мобилне телефоне. Нико не носи лопту.
- Господине Ћопићу шта бисте поручили данашњој деци?
-Да што више бораве у природи, да се играју, да се друже, да уживају у дјетињству да не журе да одрасту. Да дјеца буду дјеца. Што си дуже дијете бићеш бољи човјек.
-Хвала Вам господине Ћопићу.
-Шта Ви годподине Лијане мислите о томе што деце нема на игралиштима?
-Слажем се да дјеца треба да користе нове технологије. Требало би и да буду што више у природи. Нигдје не видим босоного дијете, сва су обучена модерно и у фирмираним патикама. Дјеца би требало да иду и боса да осјете додир земље, да се испрљају, да стекну имунитет. Оволико дрвеће а ниједно дијете се не пење уз њихове гране.
-Недостају ли Вам деца?
-Све бих дао да још једном будем са мојим дјечацима. Опростио бих им све несташлуке, и кад пусте стоку у туђу њиву, и кад упадну у туђи воћњак. Недостају ми моји враголани Лазар Мачак, Стриц, Луња, Николица ... Е, то су била дјеца за понос.