Данијел Пенак је познати француски писац. Рођен је 1944.
године у Казабланки, у западном делу Марока.Са родитељима је у детињству
путовао и живео по разним континентима. Породица се скрасила на југу Француске,
где се Пенак школовао ,а затим постао наставник. Каријеру писца започео је
књигама за децу, а прославио се серијалом књига о Малосеновима. Добитник је
награде „Ренодо’’ - престижне награде француске књижевности за роман ,,Школски
јади“. Са Тонином Бенаквистом је написао сценарио за стрип ,,Талични Том“.Код
нас је познат по делима за одрасле.
Пенаков роман „Џукац Куцов’’ говори о одрастању једног
уличног пса, његовој потрази за господарицом која ће га волети и бринути о њему
и пустоловинама које ће проживети све док је не нађе. У тој узбудљивој авантури
Куцов упознаје Гараву Њушку, Вуненог и Хијену који га уче како да преживи у
суровом свету стварности. Они га уче најбитнијим стварима које један пас треба
да зна : стрпљивости, како да се снађе у граду, какав однос треба да буде
између човека и пса, колико су људи непредвидиви,шта значи волети, а шта бити
вољен.
Куцов је пас са депоније кога су , чим се родио, осудили
на смрт дављењем због његове ружноће:,,Што се тиче овог јадника, баш је ругоба,
нико га неће хтети, па боље да га одмах удавимо“. Бачен је на депонију где га
је спасила Гарава Њушка. Научила га је да избегава ударце, да препознаје
мирисе, да буде одлучан и заветовала га да оде у град да нађе себи газдарицу. Знала
је да је стара и да неће моћи да га штити целога живота, зато га је учила
вештинама преживљавања. Преживљавање на депонији није живот.Желела је да Куцов
осети љубав човека,зато га је припремала за одлазак .Куцов је добродушан, наиван
и радознао. Живот му опет задаје ударац-Гарава Њушка умире.
,,Не остаје се на месту несреће ", размишљао је
Куцов. ,,Одатле се одлази." Али је истовремено мислио:,,Никада више нећу
бити срећан као што сам овде био“. Куцов одлази у град не слутећи да ће још
много пута бити исто толико срећан, али и несрећан ...
После много наивних и неуспелих покушаја да нађе себи
газдарицу, она налази њега .У штенари му од Вуненог остају урезане две поруке-
да и када је све изгубљено треба бити храбар и да треба сачувати своје
достојанство. Уместо залазећег сунца крваво црвене боје које је наговештавало
смрт, кроз врата је ушло застрашујуће риђе сунце које му је спасило живот -
Јабучица. За тај тренутак не могу рећи ни да је срећан,ни да је тужан. Мислим
да је тај тренутак пресудан у Куцовљевом животу и да без губитка Вуненог никада
не би упознао Јабучицу, а мислим да је и он то на крају схватио.
Јабучица је одважна девојчица која добије све што пожели .Добила
је Куцова, борила се за њега, бранила га, волела, а онда је изгубила
интересовање за њега. „Ја немам пса.“
Не свиђа ми се
Јабучицина неодговорност. Иако воли Куцова, она не схвата колико је пажње и
бриге потребно Куцову, као и сваком живом бићу. Понаша се као да Куцов није њен
пас и не мари за њега. Због тога, очајан,Куцов одлази. Нови пријатељи које
упознаје га убеђују у то да постоји љубав између човека и пса. „Ни дресер, ни
дресиран.“ Допада ми се однос између Хијене и Вепра.Они нису газда и кућни
љубимац,већ пријатељи.Веза између њих двоје је нераскидива и заснована на
поштовању. Хијена је Куцова примио у свој дом када је побегао. Он увек зна
начин на који ће, кроз хумор и загонетке, Куцову објаснити битне ствари и на
тај начин натерати га да сам размисли и донесе закључак. Куцов на крају осваја
љубав и поштовање Јабучице, али и њених родитеља.
Кроз ову причу о одрастању и сазревању Куцова прошло је много ликова и сваки од њих је
оставио свој траг. За мене је ово била прича о животу уопште, о његовим
успонима и падовима. Прва порука је да никоме не треба одређивати судбину, као
што је сурови човек претпоставио да Куцова треба удавити одмах јер је толико
ружан да за њега нема будућности. Гарава Њушка је одиграла улогу мајке. Уз њу,Куцов
је био сигуран и безбедан. Уњкави у штенари је показао особине улизивања и
превртљивости и тако себи спасао живот. Вунени га је научио храбрости, Хијена
заводљивости, мачке пријатељству и пожртвовању, родитељи мале газдарице
лукавству, Јабучица шта је непредвидљивост и несталност .Срце му је било
сломљено сваки пут тако јако да сам помислила да не може да буде сломљено опет
, али је било. Плакао је и од превелике туге и од превелике среће. Живот му се
мењао непрекидно. Он није одустајао од живота, учио је и борио се. Посматрао је
свет око себе , проучавао људе и на крају их и придобио. Јабучица је због њега
започела штрајк глађу и свој живот довела у опасност. Показала је коико је јака
веза између њих двоје и колико је у стању да се бори за њега .Постигао је да
има свој дом, пријатеље, љубав и поштовање других.
Џукац Куцов је показао упорност и снагу које су ме
задивиле. Од једног обичног ружног куцова каквих је пуна планета ,постао је
вољени Куцов, један и једини.
Нема коментара:
Постави коментар