Роман „Соломонов прстен“ је узбудљива и
напета прича о веома довитљивом и духовитом ђинију Бартмеју и лудо храброј и
лепој девојци Асмири.
Када сам почела да читам роман била сам
изненађена, на позитиван начин, зато што не волим овакве књигe. У већини њих
магија није дочарана толико верно да доводи читаоца у недоумицу да ли је
стварна, али овај роман је нешто посебно. Овај роман ме је увео у свет магије и
натерао да верујем у њу, да верујем у Други свет препун демона и да наставим да
читам пошто је толико напета и неизвесна, а у исто време и смешна зато што је
писана из угла једног демона, тачније ђинија Бартмеја.Тешко је читати књигу
верујући да магија не постоји јер је тако верно и добро написана. Пошто је
делом написана и из Асмириног угла, подстакла ме је на размишљање како други
виде исту причу из различитих углова, што волим код романа.
По завршетку романа била сам збуњена,
растрзана између реалног света и света магије зато што сам била толико удубљена
да нисам схватила да се ближио крај. То и сматрам највећом вредношћу ове књиге.
Толико је сугестивна да на тренутак заборавите у ком свету живите. Препоручила
бих свима да прочитају „Соломонов прстен“ зато што је ова књига вредна читања,
па чак и ако неко не воли магију, заволеће ову књигу.
Нема коментара:
Постави коментар