Ен Фајн рођена је 1947. године у британској провинцији
Лестерширу. Дипломирала је на политичким студијама на универзитету у Ворику.
Живи у Барнард Каслу у области Дарам.
Пише за децу и одрасле. За децу је написала више од педесет књига, које су преведене на четрдесет пет језика. За своје књиге је добила велики број признања. Познате књиге су јој " Буљооки " , " Бебе од брашна " , " Билијева нова хаљина " , "Додир лале " , " Госпођа Даутфајер " .
У роману се говори о одељењу проблематичних ђака једне енглеске школе. Ђаци тог одељења добијају задатак да три недеље брину о врећицама брашна као да су праве бебе. Док читамо роман сазнајемо да дечак по имену Сајмон Мартин, неспретан млади горостас, од грубијана стиже до неког ко сазнаје више о себи самом и обавезама које доноси родитељство.
Дечак који осуђује свог оца, који га је напустио шест недеља по рођењу, док траје експеримент чувања бебе од брашна, почиње да схвата свог оца. Схвата да родитељство није лак задатак, да о бебама мора да се води рачуна даноноћно, да бебе морају бити окупане, нахрањене, да не смеју бити саме. На крају експеримента већ има разумевање, чак и налази оправдање за поступке свог оца.
Упознаје себе кроз разговор с мајком, каква је беба био и у шта је израстао.
Кад наставници боље упознају своје ђаке, када знају из каквих породица потичу, у каквој средини живе, расту, уче онда имају разумевања за њих и дају им савет:
" Понекад људима само треба мало времена да почну да уче, неки касније сазревају. Годинама се муче и не виде никакву сврху учења. А онда им једног дана сине и почну да уче."
Када је експеримент завршен наставник Картрајт му каже да његова беба не би прошла тест хигијене. Али ако се брига и заштита онога до чега ти је стало рачунају, он ће бити бољи отац од већине других.
Док сам читала ову књигу сазнала сам да није лако бити родитељ, да је то велика обавеза и одговорност.
Књига ми се веома допала зато што говори како проблематичне ђаке заинтересовати за рад, учење и усавршавање и како да учествују у школским обавезама.
Свиђа ми се и што сазнајемо доста тога о одрастању, сазревању, опраштању и разумевању како деце, родитеља, тако и наставника. Како радити на себи и упознати себе.Ову кљигу бих препоручила свима који су у годинама када мисле да их одрасли- родитељи и наставници не разумеју, не схватају њихове проблеме и несигурности у одрастању и учењу.
Пише за децу и одрасле. За децу је написала више од педесет књига, које су преведене на четрдесет пет језика. За своје књиге је добила велики број признања. Познате књиге су јој " Буљооки " , " Бебе од брашна " , " Билијева нова хаљина " , "Додир лале " , " Госпођа Даутфајер " .
У роману се говори о одељењу проблематичних ђака једне енглеске школе. Ђаци тог одељења добијају задатак да три недеље брину о врећицама брашна као да су праве бебе. Док читамо роман сазнајемо да дечак по имену Сајмон Мартин, неспретан млади горостас, од грубијана стиже до неког ко сазнаје више о себи самом и обавезама које доноси родитељство.
Дечак који осуђује свог оца, који га је напустио шест недеља по рођењу, док траје експеримент чувања бебе од брашна, почиње да схвата свог оца. Схвата да родитељство није лак задатак, да о бебама мора да се води рачуна даноноћно, да бебе морају бити окупане, нахрањене, да не смеју бити саме. На крају експеримента већ има разумевање, чак и налази оправдање за поступке свог оца.
Упознаје себе кроз разговор с мајком, каква је беба био и у шта је израстао.
Кад наставници боље упознају своје ђаке, када знају из каквих породица потичу, у каквој средини живе, расту, уче онда имају разумевања за њих и дају им савет:
" Понекад људима само треба мало времена да почну да уче, неки касније сазревају. Годинама се муче и не виде никакву сврху учења. А онда им једног дана сине и почну да уче."
Када је експеримент завршен наставник Картрајт му каже да његова беба не би прошла тест хигијене. Али ако се брига и заштита онога до чега ти је стало рачунају, он ће бити бољи отац од већине других.
Док сам читала ову књигу сазнала сам да није лако бити родитељ, да је то велика обавеза и одговорност.
Књига ми се веома допала зато што говори како проблематичне ђаке заинтересовати за рад, учење и усавршавање и како да учествују у школским обавезама.
Свиђа ми се и што сазнајемо доста тога о одрастању, сазревању, опраштању и разумевању како деце, родитеља, тако и наставника. Како радити на себи и упознати себе.Ову кљигу бих препоручила свима који су у годинама када мисле да их одрасли- родитељи и наставници не разумеју, не схватају њихове проблеме и несигурности у одрастању и учењу.
Нема коментара:
Постави коментар